Српски на српском

Недавно је обележен Светски дан палачинки, што сам сазнао читајући дневне новине, а чини ми се да је била и кратка рубрика у јутарњем програму посвећена управо том дану. Убрзо сам заборавио све што сам чуо и вратио се свакодневним обавезама, а на палачинке ме је подсетио унук. Када сам га довео из школе, дотрчао је у кухињу и весело повикао: ,,Деда, деда, да ли су палачинци спремни?“ Иако није гледао јутарњи програм, био је поприлично информисан. Испоставило се да је он много озбиљније схватио величину тог дана или је за њега то била идеална прилика да вечера нешто по свом укусу. Бака, наравно, није имала срца да га одбије и дала се на посао. Уместо планиране пите са зељем, у кухињи су се пекли палачинци. Да би читава церемонија и обележавање овог, за мог унука веома важног дана, прошло у најбољем реду, моја жена је одлучила да се опроба у акробацијама и све нас забави. Палачинке су летеле увис, једна за другом, а затим у тањир, све док један палачинак није завршио на поду.