Гости из прошлости

Фјодор Михаилович Достојевски до своје четрдесете године никад није био у иностранству, а на такав пут нешто га је вукло још од најранијег детињства. Још од времена када је у дуге, зимске вечери, не знајући да чита, слушао отворених уста, обамирући од усхићења и страха, док су његови родитељи читали пред спавање готске романе Ен Редклиф од којих је после у сну бунцао као у грозници.

"И најзад сам се отео и отишао у иностранство, и желео сам, разуме се, не само да што боље разгледам већ да видим све, апсолутно све, без обзира на кратак рок. Поред тога, нисам уопште био способан да хладнокрвно бирам места боравка. Господе боже, колико сам очекивао од тог путовања! Нека и не разгледам ништа детаљно, мислио сам, али ћу зато све видети, свуд помало бити, па ће се из свега што сам видео искристалисати нека целина, нека општа слика. Целу земљу светих чудеса видећу одједном, из птичје перспективе, као обећану земљу гледану са планине, у перспективи. Једном речју, добићу неки нов, диван и снажан утисак. Једном речју, обузела ме је нека неодољива жеља за новим, за променом места, за општим, синтетичким панорамским утисцима из перспективе."

Руски писац Фјодор Михајлович Достојевски је на пут по Европи кренуо 1862, а већ наредне године своје утиске са путешествија објавио је у путописном есеју  "Зимске белешке о летњим утисцима". У "Гостима из прошлости" поћи ћемо његовим стопама, пут Берлина, Дрездена, Келна, Париза и Лондона.

Аутор и уредник емисије - Мирјана Блажић