недеља, 25. нов 2018, 09:05
Којекуда
Највећа брана на Дунаву, хидроелектрана Ђердап, је покорила ћуди велике реке, четири пута скративши путовање клисуром, али и омогућила производњу више од 12 милијарди киловат-часова „чисте“, обновљиве струје годишње.
Пола од тога, колико припада Србији, довољно је да подмири 20 % садашњих потреба земље. Укупна електрична енергија, добијена радом 12 генератора, дели се на „равне части" са Румунима, који руководе „пресликаном" половином постројења, па су „Ђердап 1", и касније изграђени „Ђердап 2", у пракси потврђени симболи добрих односа два суседна народа.
Отварање хидроелектране, у то време четврте на свету по величини, био је догађај од историјског значаја, јер је Дунав коначно био укроћен и стављен у службу човека, како су том приликом свечано објавили председници СФРЈ и СРР, Тито и Чаушеску. „Отварањем" Гвоздених врата испуњен је древни сан чије су материјалне трагове оставили још Римљани који су покушавали да прошире царство и освоје Дакију.
Слушаћете причу коју су забележиле Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић.
Аутор слике са насловне стране: Denis Barthel, commons.wikimedia.org
Коментари