Којекуда

Много је плажа на Дунаву, на његовом хиљадама километара дугачком току од Црне шуме, Шварцвалда, до Црног мора, али неподељено је мишљење да је новосадски Штранд најлепша и одувек једна од најуређенијих плажа.

Од града и довољно близу, и довољно далеко, Штранд - иако га тада још нису тако звали - као место за релаксацију и рекреацију градског становништва, почео је да се користи још средином 19. века. Званична година отварања је, ипак, 1911, а онда је све ишло брзо. За само девет година, Штранд је добио: раскошну билетарницу на улазу са два шиљата торња и дрвеним окретаљкама за пролаз; бараке за бицикле; тушеве; трамболине; скакаонице; везове за бродове за изнајмљивање; фризерски салон; посластичарницу; ресторане, киоске; павиљон за музичаре - све на простору од 500 метара дужине и 60 ширине, уз неговано зеленило и густе дрвореде.

Од почетка је на Штранду била и стражарска и спасилачка служба, учитељи пливања, а на улазу надалеко чувени, строги управник полиције, господин Ђорђевић, који је метром свакој женскињи понаособ мерио дужину купаћег костима! Јесте да је плажа, али реда се морало знати и на њој... па хај‘те молим Вас...

За више од сто година, много тога се и на Штранду променило - мада се Нови Сад труди да традицију градске плаже одржи што је више могуће у сваком погледу. Али! Једно је остало исто - престиж да се обезбеди годишњи закуп дрвених кабина на плажи, које значе много више од пуког простора за пресвлачење. Тако је било 1913, када су направљена прва три реда кабина, тако је и данас...

О свему томе нам је причао Иван Ножинић, саветник за медије директора новосадског „Градског зеленила" које сад брине о Штранду, али и о дивним, старим парковима - Дунавском, Футошком и Каменичком. Велика је то и баш зелена прича, па да не часимо часа.

Зову Вас, као и увек, Ваше - Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић.