Нели Блај

„Ова болница је као замка за пацове. То је једно прљаво, страховито одвратно место у које се врло лако улази, али одакле се веома тешко излази. Оно што сам тамо видела надмашило је моја очекивања. Лекари су брутални, несавесни, груби и агресивни. Бију ментално оболеле људе, гуше их јастуцима, малтретирају их на све могуће начине… Храна је хладна, покварена, ужегла… Многи људи овде су сасвим нормални. То је јасно као дан. Лече их као да су највећи лудаци, трпају им лекове од којих се претварају у биљке. Многе жене овде су стрпали мужеви који су нашли другу жену, па су ове хтели да се реше. Да овде доспете довољно је да онај који хоће овде да вас смести има сведока који ће потврдити да сте хтели да се убијете иако то није истина. Неки људи су овде завршили само зато што су странци и причају језиком неке друге земље, али пошто их нико не разуме, стрпали су их у лудницу. Провела сам овде десет дана, на лековима, доста је било!" - написала је америчка новинарка Нели Блај у једном од својих текстова који су 1887. године објављени у Пулицеровом листу "New York World" као серија новинских извештаја о њеном десетодневном боравку у психијатријском Азилу за жене на острву Блеквел. Након обелодањивања истине о поступању са ментално оболелим особама, њиховом лечењу и манипулацијама са здравима, овај тајни новинарски задатак сврстао је Нели Блај међу пионире истраживачког новинарства.