уторак, 31. окт 2017, 10:55

Српски на српском

Има дана када у јавном говору одзвања само једна реч - комеморација. Одлазак великих глумаца, певача, новинара и других личности из јавног живота, осим пригодних емисија на радију и телевизји, обично подразумева и организовање скупова сећања који се најављују као комеморације одређеној личности, али и као комеморације поводом смрти неке личности. Знам да је у тим тужним моментима ретко коме до граматике и правописа, али мислим да је повод комеморације очигледан и да га не треба помињати, јер се подразумева...

На комеморативним скуповима и у емисијама о заслужним преминулим личностима, најчешће с поднасловом in memoriam реч смрт се избегава. Углавном се говори о томе да нас је неко заувек напустио или отишао, да није више са нама, да га нема више, мада упркос великој вербалној пажњи према покојнику, понекад се in memoriam напише ћирилицом, и то са Ј, као ин меморијам...

Значи, еуфемизам је кад у говору или писању ублажавамо значење неке речи, а дисфемизам, кад за неки појам намерно употребимо грубљи израз, па неко еуфемистички одлази на боље место, а дисфемистички - постаје храна црвима. Осим на комеморацијама, место где се еуфемизми том приликом најчешће користе јесу читуље...

Драмска уметница: Јадранка Селец

Аутор и уредник: Мирјана Блажић