Којекуда

Шид. Град и општина у Срему. Не старији од 300-тинак година, иако има назнака да је на истом месту некакво насеље постојало и век раније. А нашао се и по који римски саркофаг, добро очуван у плодној сремској равници.

Како то почесто бива, има више теорија о томе чему Шид дугује своје кратко и необично име. Према једној, поток око којег је никло прво насеље назван је Шидина, према некадашњој речи за густу шикару којом је био обрастао - „сита", па је - кажу - и прво име Шида било - Сит. Друга претпоставка говори како је преко тог потока, још за време Римљана, био изграђен мост, а како се на мађарском мост каже „хид" - то се верује да би, можда, баш по томе могло бити да је сремска варош добила име.

Трећу верзију чули смо од нашег „којекуда" у Шиду домаћина, новинара и хроничаара родног града, Радивоја Лазића. Он каже да се верује да је Шид назван по немачкој речи „шилд" што значи „штит", јер се налазио као једна од првих - или последњих - тачака на великом простору некадашње Војне границе, направљене да би од Турака штитила западну европску цивилизацију.

Граница некад, граница данас, и зато - место великог промета и људи различитих нација и вера, робе и идеја са свих страна света, због чега је и растао и страдао, Шид живи у складу са том и таквом судбином. И сремачком, војвођанском филозофијом - само мирно и лагано, ситно као вез тамбурице и, једнако као то, у бескрај.

Жицу тог веза и нит те приче ухватиле, као и увек, Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић.