недеља, 19. феб 2017, 09:05
Којекуда
Чудо! Право чудо! Чућете да се макар једно заиста десило. И да још траје.
Малина у Ариљу до пре педесетак година била је тек баштенско воће, могло би се рећи „успутно", за набрати и осладити се или направити од њега мало сока, џема или слатког - колико да се домаћица и домаћинство подиче пред гостима. Данас се у Ариљу и околини производи око 20 хиљада тона малине годишње, што је више од производње целе Шпаније, односно, око пет посто укупне светске производње тог воћа!
Није онда необично што посетиоци те најмање општине у Златиборском округу са цигло 6763 становника, према последњем попису из 2011, сведоче да је у време бербе, у јуну и јулу, готово немогуће видети део без малина - од строгог центра до најудаљенијих заселака.
Малено Ариље, према наведеним цифрама, по глави становника производи око три тоне „црвеног злата" око којег се отимају светска тржишта! Зато, као коментар, и не може ништа друго да се каже него „чудо!". Ипак, да би се оно десило, мора да се деси нешто пре њега. Шта - чућете у тонском запису Мирјане Никић и Елизабете Арсеновић.
Извор слике са насловне стране: Serbia.com
.JPG "фудбалер др Душан Хаџи Петровић")
Коментари