Тодор Стефановић Виловски

Поред широког образовања, разноврсних интересовања и неоспорних списатељских способности, Виловског је за више државне послове у Србији препоручивало и то што је био син царско-краљевског мајора Јована Стефановића Виловског, познатог официра, успешног ратника, првог српског хидролога и великог патриоте. Стефановић се истакао у револуцији 1848-1849. у борбама против Мађара, посебно у бици код села Вилова, у Шајкашкој.

Године 1881. Тодор Стефановић Виловски је из Аустроугарске прешао у Србију. Ту је постао уредник напредњачког листа „Видело" и шеф српског Пресбироа, на чијем челу је дотле био Матија Бан.

Шеф Пресбироа био је у два наврата. Први пут од 1881. до 1887. а затим од 1912. до 1915. године.

Написао је занимљиве, чињеницама богате „Моје успомене" од 1867. до 1881. године . Његове успомене сврставају се у ред боље написаних српских мемоара са портретима многих добро знаних и мање познатих савременика. Други део Мемоара је хронолошки наставак "Мојих успомена" и они до сада нису објављивани. Виловски их је с осталим хартијама од значаја за нашу историју, поверио свом професору Павлу Поповићу с напоменом да читав тај материал може "да употреби како жели". Стицајем срећних околности, други део Мемоара угледао је светлост дана. Објавила их је Издавачка кућа "Прометеј" из Новог Сада а приредио академик Василије Крестић који је гост емисије.

Радио Београд 1, 20.00

Слика са насловне стране: Тодор Стефановић Виловски