Гости из прошлости

Прве мачке на филмском платну појавиле су се 1903. године у кратком немом филму „Болесно маче“ британског редитеља Џорџа Алберта Смита. Био је то римејк његовог филма „Мали доктор“ из 1901. који није сачуван.

Тако је с мачкама на филму почело. Наредни филм са мачјом тематиком коме се данас може ући у траг јесте „Мачке" из 1925. Била је то британска нема комедија редитеља Леслија Хискота, који ипак у историју филма није ушао са мачкама него са Херкулом Поароом...

Дискретно мачје бављење филмом наставило се и тридесетих година прошлог века, али са много више глумачких успеха него у претходној деценији. Мачке су се, очигледно, боље снашле у звучном филму и 1934. постале звезде једног од најбољих остварења у историји кинематографије, и једног од најгледанијих те године. Реч је о француском филму "Аталанта", редитеља Жана Вигоа, и о америчком црно-белом хорор филму „Црна мачка" редитеља Едгара Улмера.

Филм без речи. Чак и без чујних мјаука. Црбо-бели експериментални документарни из 1944. Зове се „Приватни живот мачке" и у оригиналној верзији нема ни музике. Као сваки неми филм, има само спорадичне титлове између сцена....

Година 1960, маестро Федерико Фелини, маестрални глумци Анита Екберг и Марчело Мастројани у филму „Сладак живот" и једно маче. Вероватно најмлађи глумац у мачјој сорти који је стао пред камере и уписао се у историју филма...

Пољубац кога није било код Фелинија у „Слатком животу", догодио се годину дана касније у филму „Доручак код Тифанија" редитеља Блејка Едвардса, снимљеног по роману Трумана Капота. У загрљају између главних глумаца, Одри Хепберн и Џорџа Пепарда нашао се озбиљан мачји глумац Оринџи, који је већ имао једног Оскара који се додељује животињама. Другог је добио за ову улогу.

Марлон Брандо и мачка. Први минути култног филма „Кум" Френсиса Форда Кополе из 1972. године. На дан ћеркиног венчања, од Дон Вита Корлеонеа тражи се да освети туђу ћерку. У питању су нечији животи. Али такав је мафијашки посао. Увек се ради о нечијем животу. Дон Корлеоне мирно слуша Америга Бонасеру и мази сиво-белу мачку која му је у крилу...

Мачка у крилу негативца појавила се и пре Кополиног „Кума". Најупечатљивија мачја глумачка метафора, која је и бојом и задатом радњом, осликавала неки филмски лик, у овом случају великог негативца, Ернста Ставра Блофелда, први пут се појавила у филму „Из Русије с љубављу" 1963. године.

Иако у сенци псећих ведета, у једном су се мачке заиста истакле - појављивале су се само у најбољим филмовима. Тако је било и 1974. године када је редитељ Пол Мазурски намерио да сними филм „Хари и Тонто". За главну улогу ангажовао је Арта Карнија, који је касније признао да приватно и није неки обожавалац мачака. Али, делом захваљујући и свом директном партнеру у филму, риђем мачку Тонту, те године награђен је Оскаром као најбољи глумац...

У "Гостима из прошлости" - мачке на филму.

Аутор и уредник емисије - Мирјана Блажић.

Насловна страна: Из филма "Црна мачка".

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње