субота, 19. нов 2016, 13:05
Гости из прошлости
Блез Сандрар је био први представник модернизма у европској поезији, и то не само због изражавања темељних вредности тог новог уметничког покрета већ и због остваривања прве чврсте поетске синтезе. То постигнуће, у Сандраровом случају, није било плод некаквог литерарног пројекта или теоријских разматрања, већ је проистицало из његове инстиктивне склоности свему што је у то време било ново, али и свему што је он доживљавао као живо у књижевности прошлости.
На много начина, Сандрар је био директан наследник Рембоа, али пре визионар него „човек од пера", што је израз који је за њега значио одвајање интелекта од живота. Спонтаност, безгранична радозналост, жудња за путовањем и уроњеност у тренутна дешавања били су његова обележја како у животу тако и у уметности. Иако је сам одбијао титулу уметника, доживљавао је писање као свој позив и привилегију. "Писци су срећни што могу да зараде нешто од своје уметности", сматрао је Сандрар.
Бавити се таквим послом је „племенита привилегија у поређењу са већином других људи, који живе као делови неке машине, живе само да би се зупчаници друштва и даље бесмислено окретали. Жалим их свим срцем. (...) Растужује ме анонимна гомила коју видим са свог прозора како се слива у метро и излива из њега у тачно одређене сате. Искрено, то није живот. То није људски и мораће да се заустави. То је ропство... не само за понижене и сиромашне, већ представља апсурд живота генерално. (...) Када једноставан човек као што сам ја, који има вере у модеран живот, који се диви свим тим лепим фабрикама, тим генијалним машинама, застане да размисли где све то води, не може а да га не осуди, заиста, јер није баш охрабрујуће". Рекло би се да су Сандрарову радозналост и жив дух вечито вукле даљине, али и књижевна судбина као да му је била да нигде сасвим не припада. У немогућности да себи осигура место међу тадашњим новим песницима, као што су Макс Жакоб, Андре Салмон и Гијом Аполинер, који су били у сукобу са симболизмом, Сандрар није имао среће ни са дадом и надреалистима, јер му ни они нису отворили своја врата.
Тако је тај велики литерарни новатор био осуђен да буде мимо свих и против своје воље, по речима биографа Фредерика Жака Тампла, као „усамљена звезда у изгнанству из своје констелације..."
„Заправо, уметници живе по страни, на маргини живота и човечанства; зато су или веома велики или веома мали," изјавио је у једном интервјуу француски писац Блез Сандрар. А кад су га запитали да ли то значи да себе не сматра уметником, одговорио је: „Не. Већ сам имао тридесет шест професија, и спреман сам да сутра ујутру почнем нешто сасвим другачије."
Наш гост из прошлости биће чувени писац, песник, светски путник и авантуриста Блез Сандрар.
Аутор: Хана Гадомски
Autor:
Стална екипа емисије: драмски уметник Милан Милосављевић, музички уредник Радмила Дујаковић, организатор Милена Борчанин и уредник Мирјана Блажић.
"Гости из прошлости" - мале приче о великим људима и vice versa. [ детаљније ]
Коментари