Гости из прошлости

Генерације су у нашим крајевиме одрастале уз стихове Чика Јове Змаја. Да ли се сећате песме о Лази, материној мази? Пољски пандан том нашем књижевном лику могао би бити дечак из Бжехвине песме „Лењивац". Као и Јован Јовановић Змај, Јан Бжехва је са много топлине успевао да се поигра, али и подсмехне, разним људским особинама, представљеним у ликовима деце, животиња, биљака, па чак и предмета и појава. Тако, као што у пијачном разговору гласове добија различито поврће, у другој песми сазнајемо о чему размишљају и какве су по својој природи боје.  

Бжехва је био мајстор да својим духовитим, ритмичним, неодољивим стиховима пренесе младе читаоце у свет у коме све постаје могуће. Тако један црвић из јабуке креће на велико путовање до града, три псића тугују крај речице док их не утеше тањирићем млека, необична патка ради све наопако, а на Бергамутским острвима дешавају се чудеса каквих има само у сну...

Али то је само делић чаробних прича у које нас уводи Јан Бжехва. Поред стихова, незаборавни су и његови романи о професору Клексу. Пре само пар деценија, неки од безбројних професорових изума били су за читаоце тек забавне маштарије, да бисмо данас у њима препознали општеприхваћене модерне справе. Као у случају Жила Верна, бујна Бжехвина машта многе је читаоце повела у будућност а да то нису ни слутили...  

Нажалост, песме Јана Бжехве деле судбину великог дела врхунске поезије за децу - често их је тешко или практично немогуће добро превести. Међутим, у доживљајима професора Клекса могло је да ужива и неколико генерација деце на нашем говорном подручју. Све док, попут мастила скривеног у имену чудног професора, јер „клекс" на пољском значи „мрља од мастила", и књиге о њему нису код нас постале ретке и заборављене, сачуване можда тек у понекој старој, забаченој библиотеци. 

Наш гост из прошлости биће Јан Бжехва, прослављени пољски песник и писац из прве половине 20. века.

Аутор: Хана Гадомски.