понедељак, 10. окт 2016, 10:55

Српски на српском

Мени уопште није јасно чему служе граматике? Је л’ то штиво само за ђаке? Ако јесте, што их онда не пишу као бајке па да деца глаголе, именице и придеве памте као принчеве, принцезе и вештице. Нико још није заборавио шта су радила три прасета, како се Снежана отровала и зашто се Успавана Лепотица пробудила, али чим положе малу матуру, деца појма немају о граматици. А није да се с њима не ради - од првог основне до завршетка гимназије има 1884 часа језика и књижевности.

А што се ја сад оволико нервирам због оног што сви знају? Зато што неки од њих, кад порасту и постану професори и доктори разних наука, пишу писма, ево рецимо нама, како не знају коме се ми у ствари обраћамо. Жале се да користимо стручне појмове, као што су: имена падежа - што им не треба, имена глаголских облика - што их не занима, врсте речи које их збуњују; правила која не могу да запамте, гласовне промене које су компликоване... и стално их упућујемо на Правопис који је лоше написан!

Драмски уметник: Феђа Стојановић

Аутор и уредник: Мирјана Блажић