Гости из прошлости

„Сећање на Алхамбру", најпознатије дело Франсиска Тареге води нас у Шпанију, у земљу фламенка који је мали Франсиско слушао од рођења. Било је то 21. новембра 1852. године у Виљареалу, крај Кастељона. Отац породице радио је као чувар манастира Сан Пасквал, а од посла се одмарао свирајући фламенко. Тајне музицирања на гитари сам је откривао, па је мали Кикет, како су Тареги тепали, такође покушао сам да научи да свира. Кад оца није било код куће, Кикет би кришом узео гитару и пребирао по жицама. Није му било више од шест година. Да није било, замало по његове очи, кобног пада у канал за наводњавање, Франсиско Тарега би можда до краја живота остао солидни самоуки гитариста. Међутим, приликом пада повредио је очи, зарадио тешку инфекцију и вид је почео да му слаби. Свестан да ће његов син увек моћи да зарађује за живот као музичар, чак и ако сасвим изгуби вид, Тарегин отац одлучио је да породицу из Виљареала пресели у суседно веће место Кастељон...

Ида Прести била је најзначајнија гитаристкиња минулог века. Најпре солиста, касније духом, љубављу и виртуозним умећем на гитари, и у животу и у музици, наступала је у дуету са супругом Александром Лагојом.

Ида Прести је рођењем Парижанка. На свет је дошла 31. маја 1924, од оца Француза, Клода Монтањона, професора клавира, и мајке Сицилијанке, Грацијеле Прести. Назвали су је Ивет - Ида. Гитара јој је била суђена и пре него што се родила. Њен отац се, према породичној причи, једном вратио са концерта гитарског виртуоза Андреса Сеговије и својој супрузи рекао: "Наша ћерка биће гитаристкиња!"

Франсиско Тарега и Ида Прести биће наши данашњи гости из прошлости.

Аутор и уредник емисије: Мирјана Блажић