недеља, 31. дец 2017, 09:05
Којекуда
Хумор је стање духа једног народа, његов специфичан израз, то је способност да се на шаљив начин жигошу све девијације друштва, и још да се критички са њима обрачуна: са властодршцима, свештеницима, трговцима... са немаштином и таштином...са глупошћу и завишћу... и још са.. разноразним новотаријама.
Хумор је важна црта начина поимања стварности. Не постоји у животу ситуација, ни озбиљна ни трагична, у којој народ није сагледао и смешну страну. Подсмехнуо се и оном што је волео и ценио. Подсмехнуо се и себи и другоме.
Тако је и у Ивањици, лепој вароши на југозападу Србије смештеној „у крилу седам планина". Ево примера духовитости народа тог краја: већ деценијама се у Ивањици одржава Нушићијада, манифестација посвећена великом комедиографу и грађанском животу Србије његовог времена. А зашто - битно је питање. Само због једне реплике у Госпођи министарки, где Живка прети свом зету да је за казну "виђен за Ивањицу", у то време место "на крају света". Ово су нам објаснили сами Ивањчани.
У овој Којекуда причи слушаћете Савка Јевђевића, пензионера из Прилика, крај Ивањице, сакупљача народних шала и данашњим речником исказано "stand up" комичара, јер путује по Србији и увесељава народ на многобројним скуповима. Са њим је у овој причи и најчешћи текстописац ових народних анегдота, Рашко Нешовановић, књижевник, већ деценијама присутан на културној сцени Ивањице, и Србије, наравно.
Једног лепог летњег дана, у лепој вароши Ивањици, Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић, седеле су, а где него, за кафанским столом ивањичког хотела, са Савком и Рашком и почесто се од срца смејале, што и вама препоручујемо, уз њихове приче.
Радио Београд 1, 09.05
Коментари