недеља, 24. јул 2016, 09:05
Којекуда
Царство гљива, зову их још и фунги, разликује се и од биљака и од животиња и врло је посебно, неки их зову животињама које не ходају.
То је необичан, разноврстан и недовољно проучен свет. Будући да гљиве не врше основну функцију биљака, фотосинтезу, јер не поседују хлорофил, а не крећу се и не размножавају полно попут животиња, не могу се сврстати ни у прво ни у друго царство, већ представљају царство за себе. Оне представљају засебан облик живота на земљи који је развио три основне стратегије преживљавања у природи а то су: гљиве симбионти, које живе у заједници са многим биљним врстама и међусобно се испомажу. Затим, тзв разлагачи, без чијег деловања у природи не би могло доћи до разлагања органских материја биљног порекла. Каже се да нема гљива, шуме би се угушиле у властитом отпаду. Треће у овој подели су гљиве паразити које нападају живе биљке, животиње, људе и друге гљиве. Кроз мрежу танких нити, оне упијају храну из живе или неживе органске материје.
Најсавременија истраживања доводе у блиску везу гљиве и животиње те их укључује у заједничку групу под називом Опистоконта. То је име надцарства, а царство којем припадају, то знамо, зове се фунги. Наука о гљивама - микологија (од грчког мyко-шампињон, гљива, логос-наука) прошла је дуг развојни пут. Њеним родоначелником сматра се грчки филозоф Аристотел, који је дао прве описе гљива.
Гљиве спадају у најраспрострањеније живе организме на Земљи. Сматра се да их има између 70 000 и 100 000 тзв. нижих и виших врста гљива, мада најновија истраживања ту хипотетичку бројку померају на преко милион. Претпоставља се да сваку од пет стотина хиљада виших биљних врста прати једна до две врсте гљива, па рачуницу није било тешко извести.
Ако се питате шта су то гљиве а шта печурке, постоји једна лепа и духовита дефиниција која објашњава суштину - све су печурке гљиве, а све гљиве нису печурке.
Гљиве имају врло изражене и то различите мирисе. Но, најчешће миришу на земљу и буђ, али одређене врсте миришу на брашно, ротквице, кајсије, бадеме, анис, хлор, харингу, бели лук итд. То можете и сами јасно да осетите, у било којој шуми, или на ливади, можда баш ваљевској.
Тамо су отишли Ваши репортери, Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић, којима је о гљивама овог краја говорио Драгић Томић, председник Гљиварског друштва из Ваљева.
Слике преузете са сајта: www.gljivarsko-drustvo.org.rs
Коментари