Гости из прошлости

"Када би ајкуле биле људи, саградиле би за мале рибе у мору огромне сандуке, пуне свакојаке хране, како од биљака, тако и од животиња. Водиле би рачуна да вода у сандуцима буде увек свежа и уопште, примењивале би разне санитанре мере. Кад би нпр. каква рибица повредила пераје, сместа би јој увиле завој да не умре ајкулама пре времена. Да се рибице не растуже, с времена на време приређивале би се велике водене феште јер веселе рибице имају бољи укус од тужних.

А да ли би оне ишле у школу?

Наравно. У тим школама рибице би училе како се плива у ајкулиним чељустима. Била би им, на пример, потребна географија да би могле пронаћи велике ајкуле које се негде лењо излежавају. Главна ствар би, разуме се, било морално образовање рибица. Предавали би им да је за рибицу највећа и најлепша ствар кад се она радосно жртвује, и да све оне треба да верују ајкулама, пре свега кад ајкуле кажу да ће се побринути за лепу будућност. Рибицама би се објашњавало да им је та будућност осигурана само ако буду послушне.

Када би ајкуле биле људи, оне би између себе водиле ратове да би освајале туђе сандуке и туђе рибице. Заправо, ратове би водиле њихове сопствене рибице. Ајкуле би училе своје рибе како је између њих и риба других ајкула огромна разлика. Мале рибе су, као што је познато - неме, али оне ћуте на сасвим различитим језицима, па се стога никако не могу разумети. Свакој рибици која би у рату убила неколико других непријатељских рибица које ћуте другим језиком, прикачиле би по једно мало одликовање од морске траве и доделиле титулу хероја..."

У "Гостима из прошлости" приче и сонгови Бертолта Брехта.

Аутор и уредник: Мирјана Блажић

Радио Београд 1, 13.05

Слика са насловне стране: Бертолт Брехт