Гости из прошлости

"У протоку времена, сирене су мењале обличје" - пише Борхес у „Приручнику фантастичне зоологије". "Њихов први историчар, народни певач из 12. певања Одисеје, не казује нам како су оне изгледале. За Овидија, оне су птице црвенкастог перја и девичанског лика. За Аполонија са Родоса оне су од пола на горе - жене, а на доле морске птице, а за шпанског драматичара Молину, и за хералдику, оне су полужене-полурибе. Не мање споран је њихов род. Лемпријеов класични речник наводи их као нимфе, Кишератов као чудовишта, а Грималов као ђаволице. Настањене су на неком острву западно од Киркиног, али леш једне од њих, Партенопе, нађен је у Кампањи, и по њој је добио име град који се и сада зове Напуљ. Географ Страбон чак је видео и њен гроб и присуствовао гимнастичким слетовима који су се редовно одржавали у њену част..."

„Мала сирена, због свега што је урадила, заслужује више од смрти" - рекла је канадска добитница Нобелове награде за књижевност Алис Манро, када су је новинари питали какви су били њени књижевни почеци. Писање је веома рано почело да је интересује, а све се покренуло са Андерсеновим бајкама и са Малом сиреном....

Енглески морепловац и истраживач, Хенри Хадсон, 1608. године, у свом бродском дневнику пише: „Овог је јутра један од наших сапутника опазио нимфу. На његов позив дошао је још један сапутник. У том тренутку је нимфа допливала близу бока брода, посматрајући одоздо људе. Море се узнемирило и окренуло њено тело: од пупка нагоре, њена су леђа и груди били као у жене; кожа јој је била бела, дуга јој је коса црне боје висила позади, надоле идући видели су њен реп, налик на реп делфина и прошаран тачкицама. Имена оних што су је видели - Томас Хил и Роберт Рајнер."

Њујорчани су поверовали! У њихов град стигла је сирена! Добро, не баш права, тј. није била жива, али и сиренин костур нешто значи, макар то да сирене заиста постоје. Била је година 1842, и у Њујорк је стигла сирена са Фиџија!

Оне су чаробнице са хридина, дугих коса, лепих лица, божанственог гласа, некад с огледалом и чешљем, и обавезно с рибљим репом, у грчком миту пола жене, пола птице. Због њих су морепловци и рибари губили разум, гинули, лутали по сињим морима, песмама и у понекој бајци. Оне су сирене, кад их има више, а ако је једна, нека буде само Андерсенова. То су наше гошће из прошлости.

Аутор и уредник емисије: Мирјана Блажић

Радио Београд 1, 13.05