Којекуда

За наставак наше шетње Тешњаром потребно је кратко подсећање, или мало увођење у причу. То се може подцртати музиком која пружа одличан оквир за нашу слику прошлости Ваљева.

Тешњар је стара ваљевска чаршија још из турских времена и протеже се дуж десне обале Колубаре у самом центру града. Главна улица, ширине и до једва шест метара, стешњена је између обале и падине брега, прилагођавајући се кривини тока реке. Због тога је, сматра се, и цео крај добио име Тешњар. На том простору , забележено је, било је скоро двеста дућана и занатских радњи почетком поменутог 19-ог века.

Није их остало много до данашњих дана, ткачки, грнчарски, обућарски, воскарски, пекарски, бојаџијски, абаџијски и берберски.

Душу Тешњару у 19. веку давали су улични продавци, који су у њему боравили од раног јутра, па све до првог мрака. Продавци салепа, алве и бозе, а и киселог млека. Пекари су продавали земичке и кифле, пре подне, а поподне су „цукер пекари" на послужавнику носили колаче, најчешће преливене чоколадом. Када падне ноћ главна чаршија, Тешњар, претварала се у шеталиште. Ту су се момци и девојке упознавали, док се испред кућа се седело и разговарало.

Тешњар је данас са више десетина угоститељских објеката и омиљено место за изласке Ваљеваца и њихових гостију, а ту се одржава и најпознатији ваљевски летњи фестивал Тешњарске вечери.

Којекуда у шетњи Тешњаром, у посети понекој кући, у разговору са домаћинима који овде живе. Ногу пред ногу...до краја улица, шетале се и причале: Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић.

Радио Београд 1, 09.05 (Реприза петком од 23.00)