недеља, 20. дец 2015, 09:05
Којекуда
По причу о словенској митологији и српском календару отишле смо у Ариље, мада смо је могли забележити и на другим местима. Случај је хтео да се затекнемо поред Рзава, уз чију обалу, на зеленом пропланку станује омањи, али прави дворац... са торњевима, лучним прозорима, капијама... на повеликом имању по којем трчкарају мачићи и петао, пас и покоја кокошка – слободни, необуздавани, украсили су ову причу мјаукањем, лавежом и још покојим лепим звуком домаће живине.
Представите себи - предворје дворца је отворена тераса, камени бунар и удобно организовани ћошкови за седење и ћаскање... на столу домаће воће - грожђе, крушке, јабучице и још штошта... и са нама домаћин, страсно заљубљен у тему. И тако поче прича сама да вијуга по многобројним меандрима и рукавцима... словенски богови и богиње, све уроњени у природу и као изникли из неба, земље, ветра и воде којима господаре... Сварог и Стрибог, Перун, Триглав и Дајбог... Световид и Мокош - богиња мајка, која их је све изродила.
А година - по српском календару - ова текућа, заправо је у тој причи била 7 523-ћа...
Богови и календари. Реч календар, званично, потиче од латинске речи календае, што је био назив за сваки први дан у месецу код старих Римљана. Али постоје и мишљења да сама реч заправо потиче од српске речи колодар - а односи се на божанство сунца које својим кретањем дарује живот на земљи, отуд назив „колодар". Као званични српски календар, уводи Свети Сава у 13. веку и користио се све до 19. века и по њему су писане све повеље, закони, одлуке, надгробни споменици, споменици културе. Овај календар смо користили уз Византијце, Русе и још неке народе европског цивилизацијског простора
Сматра се да су Срби напустили овај календар, крајем 17. века, или чак, почетком 19. века.
Причу забележиле Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић.
Насловна страна: Мокош
.JPG "фудбалер др Душан Хаџи Петровић")
Коментари