Гости из прошлости

Када Романовима паде царска круна, више од два милиона душа побегло је из мајчице Русије. Једни, може бити бројнији, ухватили су пут под ноге на ближи Запад, у Европу, која је раширила руке да прихвати богату властелу и школоване.

Други, вероватно сиромашнији, запутивши се на Исток, превалили су дужи пут - готово читаву негостопримљиву азијску земљу. Предводник Октобарске револуције није марио за Цигане. Ни Цигани нису љубили Владимира Илича. Међу избеглима се зато нашло доста чергарских племена.

Из Самаре, вероватно још 1917, Иван Димитријевич је дигао на ноге своју породицу и некако се докопао Владивостока, највеће руске луке на Тихом океану.

Са Иваном су, извесно, била деца: Валентина - Ваља, Марусја и Алексеј - Аљоша Димитријевич ... и двојица браће њихове. Наравно, сав се Иванов пород био уметнуо на оца: најпре су били спретни а враголасти циркусанти, а после се испели на сцену као озбиљни и умешни свирачи, певачи и играчи. На гласу као мајстори забављачког заната - наши гости из прошлости.

Аутор: Бранислав Тодоровић Клинић

Слика са насловне стране: Омот албума "Ваља и Аљоша Димитријевич"