Којекуда

Фрула, двојнице, дудук, рикало - стари народни инструменти, заправо, уз разне удараљке свакако најстарији, с обзиром да их је било једноставно направити. Свака трска, животињски рог или шупља кост могли су послужити за израду. У сваком селу био је макар један неко ко је био посебно вешт у свирању, али и у изради ових инструмената. Била је то најчешће омиљена забава пасртира, а ма које славље било је практично незамисливо посебно без фруле. Мелодичан, певљиви звук, у спором ритму, додатно је "одмарао" одмор, а у брзом, разигравао и тело, и душу.

Било. Па се скоро изгубило, како се село преселило у град. Али се није заборавило! Сведоче о томе све многобројнији сабори фрулаша у Србији, од најчувенијег и најстаријег у Прислоници код Чачка, преко оних у Ражњу, Лелићу код Ваљева, Крушевцу, Иђошу код Кикинде, Јагњилу код Младеновца до једног од најмлађих у хомољском селу Осаница, општина Жагубица. Причао нам је једног жарког јулског дана баш о њему мајстор фруле Иван Томић.

Уз помоћ чувара нашег музичког националног блага, етномузиколога, пре свих Наде Замфировић, коју Иван често и много помиње, и источна Србија добила је свој сабор фрулаша. И пре тога, Удружење фрулаша и дудучара, а још пре тога школу фруле, коју води наш домаћин у Осаници. Када смо разговарали с њим, имао је тридесетак ђака, и то више девојчица него дечака. С пуно љубави нам је представио тада њих три, најмлађа је имала само пет година. Има мајстор Иван и школски програм, и дневник, бележи доласке и изостанке, као и напредовање свакога од ученика, иде се и на такмичења... Права школа!

И за њега је дружење с фрулом почело када је био дечак и плакао да му је родитељи купе! Како није било пара, купила му је учитељица видевши колико жели. Од 1962, када се придружио фолклору, броји године успешног свирања и наступања. А сада жели да новим генерацијама пренесе и своје умеће, и своју љубав према том чаробном инструменту.

На сусрет са нама у просторијама Удружења фрулаша и дудучара у Осаници, понео је сијасет фрула. И - дудук! Ми гледале, гледале, па не могосмо да међу - за нас - врло сличним свиралама, препознамо дудук. Онда нам је маестро Иван открио - до тридесет центиметара дужине је фрула. Свака дужа је дудук! И ето одговора на питање постављено на почетку! А следе још многи. Само нас слушајте!

Позивају вас - Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић