понедељак, 09. мар 2015, 10:55

Српски на српском

Радујем се свакој недељи јер ми тада у посету долазе унуци. То су паметна дечица, и са њима никад није досадно. Једноставно, уживам да слушам њихове догодовштине. Исто тако волим да им делим савете и да одговарам на сва њихова питања.

Прошле недеље ми је старији унук Вук усхићено причао о новој књизи коју чита. Толико је био театралан у свом препричавању да је користио и руке и ноге да ми дочара неко дрво из књиге, које се претвара у чудовиште. Рекао ми је:

- И тако је, бако, тисово дрво уплашило Конора.

- Чекај душо, мислиш тисино дрво? - приупитах збуњено.

- Не, бако, тисово! - изричито нагласи Вук.

- Ради се о дрвету тисе, зар не? - наставила сам.

- Јесте - одговори он.

- Па како онда тисово? Ваљда је тисино. Знаш Вуче, тиса је именица женског рода и .... - покушах да му објасним, али он није хтео ни да ме саслуша.

- Знам то, бако, али у књизи тако пише. Чекај да ти покажем.

Вук отрча до ходника и извади књигу из свог ранца. Након пар минута нервозног прелиставања, узвикнуо је:

- Ево, погледај!

Стварно је писало тисово дрво. Ма, мора да је у питању нека грешка. Некако ми то тисово баш пара уши.

Аутор текста: Александра Марјановић, студент (Српски језик и књижевност, Филолошки факултет, Београд)

Драмски уметник: Јадранка Селец