Којекуда

Сова живи самотњачки, захваљујући грађи крила лети нечујно, а плен лоцира системом "доплера", јер су јој уши постављене на различитој висини, па помоћу њих одређује удаљеност плена који се креће.

Нечујно се појављује из мрака и продорно се оглашава, па је због тога често била поистовећивана са демонима ноћи и са нечастивим. Наши преци, пре много векова, срећом нису тако размишљали: сова је за њих била симбол мудрости.

На нашим просторима живи десетак врста сова, од 222 колико их је регистровано у свету. Ова птица велики је заштитник у еколошком систему јер се храни разним глодарима: мишевима, пацовима, па чак и змијама... Њен допринос пољопривреди мери се милионима евра.

Мала ушара или утина је сова средње величине и једна од ретких животињских врста која воли да живи у близини људи. Биолози тврде да је центар Кикинде највеће боравиште малих ушара у свету.

Скоро непомичне, мале ушаре изгледају као играчке од перја којима је неко окитио дрвеће. Ако не куњају, онда благим хукањем међусобно комуницирају, крупним очима посматрају пролазнике и помало прљају испод свог дрвета.

Када питате неког из Кикинде зашто су сове ушаре изабрале баш њихов град - кажу, зато што су добри и позитивни, војвођански смирени, и живе лагано и споро, колико се може. Ми им верујемо. Зато смо тамо и забележиле ову нашу Којекуда причу.

Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић воде вас у свет сова на сат времена.
Радио Београд 1, 09.05