уторак, 27. јан 2015, 10:55

Српски на српском

Почетком 18. века слава Светог Саве, која се прослављала још под Турцима, прво скривено, у манастирима и црквама, „претворила се у просветну славу и постала школска свечаност, прослава национална, празник матерњег језика, словенске идеје, словенског јединства и наде у бољу будућност“. Тако је у својој књизи о Светом Сави писао Милош Црњански 1934. године, а од тог доба писање придева свети у нашем Правопису мењало се бар два пута.

Зна се да у Српско-латинској школи у Сремским Карловцима, 1734. године, на Дан Светога Саве није било наставе, него су се ученици позивали да се на празник моле великом српском светитељу и просветитељу. Прва школска прослава Светог Саве одржана је у Земуну 1812. године, а у Србији су се таква празновања усталила после ослобођења од Турака. Кнез Милош је, иако самоук, високо ценио просвету, па је 1823. године наредио да се Свети Сава слави по школама, а сам је имао обичај да каже: „Бог да прости учитеља, па родитеља."

Наредба кнеза Милоша о прослави Светог Саве у школама била је усмена, а законом је регулисана у време намесништва кнеза Михаила 1840. Те године професор Атанасије Николић, ректор крагујевачког Лицеја, приредио је прву званичну прославу Савиндана 15, односно 27. јануара, када је свечана поворка прошла градским улицама, у школи је изведен пригодан програм, народ се на улици веселио и гостио овнујским печењем и вином о трошку општине, а у тексту у којем сам све ово прочитао, садржај који је цитиран из давно штампаних књига наведен је по правописним правилима која одавно не важе...

Драмски уметник: Феђа Стојановић
Уредник: Мирјана Блажић Микић

Радио Београд 1, 10.55