недеља, 19. апр 2020, 09:05
Пећка патријаршија
Пећка патријаршија – коју чини неколико цркава на домаку Пећи, крај Пећке Бистрице, а на улазу у Руговску клисуру - један је од најзначајнијих споменика српске прошлости. У њој се вековима налазило седиште српских архиепископа и патријараха. Од свога постанка у 13. веку Патријаршија је окупљала учене теологе, врсне књижевнике и обдарене уметнике и сви су они у њој остављали сведочанства о свом прегалаштву. Стога је она данас не само старо средиште српске цркве, већ и место где се чува значајна уметничка заоставштина.
Тачно време оснивања матичне цркве у Пећкој патријаршији није познато. Изгледа да је на месту где је сада Патријаршија још за живота Светог Саве основан метох манастира Жиче, тадашњег седишта српске архиепископије.
Манастирски комплекс Пећке Патријаршије састоји се од четири цркве које су саграђене у периоду између 13. и 14. века. До осамнаестог века манастир је био напредно монашко средиште са стотинама учених монаха. Услед сурових турских зулума Патријарх Арсеније је крајем седамнаестог века у великој сеоби повео из овог подручја хиљаде хришћанских породица у Јужну Угарску.
И поред притисака локалног муслиманског становништва манастир се одржао до данас. Након Другог светског рата Пећка Патријаршија је претворена у женски манастир па је данас то веома важно духовно средиште са сестринством од 25 сестара.
После пожара који су 1981. године подметнули Албанци изграђени су нови манастирски конаци са новом Патријарховом резиденцијом. Пећка Патријаршија је духовни и национални центар за преостале Србе северно-метохијског региона. Сестринство се бави хуманитарним радом и одржава манастирску економију. Манастиру припада и метох у Будисавцима, недалеко од Клине где две монахиње бораве саме под заштитом снага КФОР-а.
Пећка Патријаршија је у непосредном надлештву Српског Православног Патријарха у Београду где је данас средиште Патријаршије.
Којекуда причу о Пећкој патријаршији забележиле су Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић.
Радио Београд 1, 09.05
Коментари