недеља, 14. дец 2014, 09:05
Којекуда
Штрпце је штрпнуло за себе богате пашњаке северних падина Шар-планине. И свих 16 својих села свило око Лепенца, реке која извире испод врха Коџа Балкана, на 1120 метара надморске висине.
А њен извор је само један од 247, колико је прецизно забележено да постоји у Сиринићкој жупи, чије се географске границе готово у потпуности поклапају са границама општине Штрпце, а која је, пак, један од најстаријих метоха манастира Хиландар, што је, поново прецизно, забележено у јеванђељу из 13. века које се данас чува у Националној библиотеци у Паризу. "Којекуда", данас смо на старој српској земљи, наших племића и предака.
И данас тамо већински живе баш Срби, горштаци, свикли на оштру климу и никад довољно лаке услове живота, који су додатно постали тешки после 1999. године. Њихов број се чак и повећао, јер су нови дом у Штрпцу нашли и многи протерани из Призрена, Урошевца и других градова. Већина њих нема намеру да оде са прадедовских прагова и уопште са Косова и Метохије. Себе доживљавају као најјужнију брану српства и својом истрајношћу чувају, у одсуству правих граничара, исто тако најјужнију, границу која се протеже шарским гребеном и дели Косово од Македоније.
Сваки нови дан је доказ њихове решености. Баве се пољопривредом - посебно су поносни на развој малинарства у последње време и отворено се намећу Ариљу и Ивањици као ривали - покушавају, а понеки и успевају, да се баве малом привредом, прате нове технологије - па је тако надалеко чувени шарски сир сада доступан да се поручи и преко интернета (и отпреми где треба захваљујући легендарној довитљивости нашег рода), надају се потенцијалном поновном развитку замрлог туризма у ски центру Брезовица, а више од свега - слушају и гледају шта ради Београд и доносиоци одлука за целу земљу у њему. Па онда и сумњају, и не могу да престану да верују и да се надају...
У Штрпцу смо биле на Аранђеловдан. Застале у њему на путу за Гору. Замолиле да нам до ње пут покаже Звонко Михајловић, некада председник општине Штрпци, данас службеник, планинар и оптимиста са искуством. Не дангубиле - већ у колима, током пута, забележиле и причу о плодној, родној и као сир белој Сиринићкој жупи, јер је загрћу већ одавно снежни врхови Шар-планине.
Поздрављају вас и позивају "којекуда" - Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић.
Радио Београд 1, 09.05
Коментари