уторак, 16. дец 2014, 10:55

Српски на српском

Једна наша издавачка кућа објавила је нови превод Сервантесовог "Дон Кихота" под насловом "Маштоглави витез Дон Кихоте од Манче", а у изјави за новине, дама која је превела роман каже како је још Даничар у предговору првог издања "Дон Кихота" код нас написао:

"Ево првог превода да би свака следећа генерација могла да има свој." Али са најновијим преводом добисмо и ново име Сервантесовог јунака, што је ауторка превода новинарима образложила тиме да „изворни облик имена Кихоте није тешко прихватити ни изговарати у српском. То је право име Сервантесовог јунака. Постојало је у првом преводу Ђорђа Поповића и у различитим издањима тог првог превода важило све до издања из 1952, да би касније, почев од издања из 1964, било замењено обликом Кихот."

И сад се питам, да ли ћемо убудуће говорити донкихотеовски, Дон Кихотеов и Дон Кихоте, упркос томе што се током више од пола века у нашем језику усталио изговор Дон Кихот?

Код нас је, изгледа, све што се тиче језика и писмености баш донкихотски. А изгледа да нам је и образовање такво, кад особа која се у једним дневним новинама потписала именом и звањем, мастер професор књижевности и језика, пише: „Серафино Губио, протагониста романа „Пази, снима се!", италијанског нобеловца Луиђија Пиранделија, који је са великом покорношћу обављао занимање филмског сниматеља, називао је себе „руком која окреће ручицу на фотографском апарату". Мастер професор књижевности и језика, па пише Луиђија Пиранделија!?

Драмски уметник: Јадранка Селец

Уредник: Мирјана Блажић Микић