недеља, 26. окт 2014, 09:05
Којекуда
Како оно кажу – глумац је, глумац је – глумац... Оно што вам нудимо у овој којекуда причи је – чиста искреност. Слушаћете глумца крагујевачког позоришта Братислава Славковића, овог пута без имало глуме...
Ово је прича о томе како се воли позориште.
Шта значи када глумац живот подари позоришту у провинцији.
Има ли малих и великих сцена...
Прича о радости стварања, таленту, напору и највећој уметности од свих - игри у животу.
Чудна нам се ствар догодила тог летњег преподнева у једном крагујевачком хотелу. Седосмо да са Братиславом забележимо причу о људима и сећањима на некадашњи живот Крагујевца, јер је иначе велики познавалац свог града, али... разговор је сам отишао на другу страну... И ми смо га пустиле... тај разговор, мислим, и Братислава - да каже баш оно што је највише желео да каже...
Нема лепшег разлога за разговор од тог да тему одабере случај и тренутак... И у складу са искреношћу нашег саговорника, коју смо одмах препознале, и у ту част, и овај увод у причу је, како другачије - до чиста искреност
Са вама је деле Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић.
Радио Београд 1, 09.05
Фотографије преузете (Print Screen) са сајта РТВ Крагујевац, емисија "Суграђани"
Коментари