уторак, 14. окт 2014, 10:55
Српски на српском
Недавно ме је комшиница замолила да јој причувам унуку и како је био викенд, а време сунчано и топло, добро нам је дошло за шетњу до кеја и луна-парка. Кренуле смо да испратимо комшиницу која је морала на посао, па нам је она понудила да свратимо прво до посластичарнице.
Сместиле смо се и наручиле за сваку по нешто, а пошто је конобар чуо да се прича о некаквој журби, љубазно је упитао: "Је л' кафа за понети?" Замало ми се отео коментар: "Па зар и ти?!", јер сам била убеђена да су, бар они који ту реченицу свакодневно користе, научили да се не каже "кафа за понети".
Наша девојчица, понета ситуацијом, јер ето, седи у друштву "великих", схватила је да јој недостаје детаљ као улазница за свет одраслих - кафа! И шта сад, како јој удовољити? Срећом, поново је наш конобар био ту да нађе решење, понудивши нашој дамици шољу какаа. Их, какаа? Зар је лакше припремити напитак него запамтити како се именица какао правилно мења по падежима?
И све бих ово могла заједно да запакујем и налепим етикету "очекиване, типичне грешке просечног говорника", да ми у том тренутку није стигла СМС порука у којој ми другарица описује сусрет са јежем у својој башти. Не само да је јеж залутао у њену башту, него је при том добио и погрешан наставак.
Драмски уметник: Јадранка Селец
Уредник: Мирјана Блажић Микић
Аутор текста: Милица Стојићевић, студент (Српски језик и књижевност, Филолошки факултет, Београд)
Autor:
Мирјана Блажић
Свака грешка у језику има своју причу. Ко нађе грешку, ваљаће му и објашњење, ко не нађе, нека слуша причу, наћи ће се грешка сама. [ детаљније ]
Коментари