понедељак, 22. сеп 2014, 10:55

Српски на српском

По мени, ми се никада нећемо описменити. Ми смо преозбиљно схватили значај усменог предања и усвојили га као образовни модел. Нама се генерације образују по систему – неко је некоме некада нешто рекао, неко је од некога нешто чуо и некоме то пренео.

Књиге се не читају, ђаке смо научили да уџбеници не ваљају, свеске се не чувају, о наставницима причамо како ништа не знају, речници су скупи, Правопис купују само лектори, а њих је толико мало и њихова објашњења су толико компликована да се од свега што кажу памти једино да може и овако и онако.

Пуно среће желим будућим генерацијама које неће прелистати ниједан језички приручник, али ће около паметовати да им је неко некада рекао како не може да се каже - по мени, него по мом мишљењу, како не може да буде пуно среће јер се срећа не пуни као чаша, а и шта ће нам та срећа кад не знамо ни да ли смо срећни или сретни.

Драмски уметник: Феђа Стојановић

Уредник: Мирјана Блажић Микић