Гости из прошлости

У "Госте из прошлости", позвали смо оне дане њихове младости када су се упознавали, писали прва писма, кришом се састајали и на вечну љубав заклињали.

Љубавна прича песника Јована Јовановића Змаја започела је '61. године претпрошлога века. Његову болесну сестру Паву Нешковић, неговала је девојка због које је Змај све чешће навраћао да обиђе болесницу.

Међутим, није се усудио отворено да каже прелепој Еуфросини да му срце заигра сваки пут кад је види, већ се машио пера и душу отворио написавши јој писмо.....

Године 1880. Јанко Веселиновић почео је да ради као учитељ у Свилеуви. "Девојака неколико, а ја један. Данас мало погледам једну. Сутра другој при одласку у поље нежније Бога назовем. О празнику се до треће у коло ухватим. Док једног дана поп Милош не посла старог момка Николу да ми се као младом учи нађе. Пред свима ме са „господине учитељу" ословљава, а увече, кад останемо сами, благо ме прекорева.

Каже ми - "Не приличе, Јашо, та ашиковања по месечини твом просветном званију...."

"Почетком 1895. видео сам у главној пиротској гостионици једног младог човека доста небрижљиво одевена, с великом, густом косом чији су праменови слетали на чело", записао је професор Јаша Продановић.

"Очекивали смо тог дана новог обућарског помоћника за најбољу обућарску радњу. Не знам ни сам како сам закључио да је тај незнанац -обућарски помоћник. Из те заблуде извела су ме два професора. . . Довели су га за мој сто и представили га. То је био Радоје Домановић. . ."

После само неколико месеци набеђени шустерски калфа стаће пред тог истог Продановића и казати му: "Јашо, ја ћу да се женим. С Наталијом из Карловаца. Тебе бих да окумим."

Аутор и уредник: Мирјана Блажић Микић

Радио Београд 1, 13.05

Слика са насловне стране: Јован Јовановић Змај и Ружа Личанин.