понедељак, 16. јун 2014, 10:55

Српски на српском

Након свега, ја сам очајан! Не, не, српском језику нема помоћи! Напале су нас са свих страна! Нису нас напали, напале су нас, речи су нас напале, стране речи. Пре свега оне енглеске, које примиш на кратко, тек толико док се не снађеш и смислиш неку своју реч, само да послуже, а оне се безобразно уселе у језик и још са собом поведу и фамилију, и пријатеље, и њихове пријатеље...

Добро, признајем да смо мало лењи, па нам то смишљање споро иде, али те речи-напаснице бар улазе на велика врата, са својим именом и пореклом. Хоћу да кажем, јасно је ко су и шта су. А најгоре су оне окупаторске речи што крију ко су и одакле су, а личе на домаће, па се ушуњају у наш речник и, миц по миц, избацују староседеоце. Ево, на пример, реч - након. Личи на наше речи, не штрчи у реченици, лако се изговара, кратка је па скоро да се и не примећује, а сасвим је потиснула нашу реч - после.

Драмски уметник: Феђа Стојановић

Уредник: Мирјана Блажић Микић

Слика са насловне стране: Политика