уторак, 13. мај 2014, 10:55
Српски на српском
Да нема новинара који нам кваре језик, такозваних водитељских и таблоидних писаца да нам кваре књижевност, самозваних водитеља са разних обојених телевизија да нам кваре говор, и маркетиншких агенција да нам кваре правопис и тероришу нас туђицама, сви би се правилно изражавали, НИН-ови лауреати постали би Нобелови кандидати, оно мало лектора што имамо остало би без посла, и ја не бих имао кога да питам да ли се каже – демант или деманти, јер се плашим да ћу нешто од овога можда морати да демантујем.
Демантији или демантија најечшће се објављују у новинама, које у нашем језику имају само множину. Мада, и у слављеничком броју најстаријег листа на Балкану читам текстове неких наших умних глава у којима се помиње „наша најстарија новина". А кад смо већ код новина и новинара, да ли се каже са новинаром или са новинарем?
Значи, именице које се завршавају на -ар имају дублетне облике у инструменталу, а да бих одредио правилан облик у шестом падежу за остале именице, треба да знам: под један - да одредим основу именице; под два - да знам који су то предњонепчани сугласници, и на крају - да не помешам наставке -ом и -ем. Дижем руке од граматике!
Аутор: Мирјана Блажић Микић
Драмски уметник: Феђа Стојановић
Радио Београд 1, 10.55
Autor:
Мирјана Блажић
Свака грешка у језику има своју причу. Ко нађе грешку, ваљаће му и објашњење, ко не нађе, нека слуша причу, наћи ће се грешка сама. [ детаљније ]
Коментари