понедељак, 05. мај 2014, 10:55

Српски на српском

На Бадњи дан 1849. године Вукова кћер Мина добила је на дар споменар, или како је Мина говорила – књижицу-споменицу. - Ја заредих да ми сваки од гостију што у њу упише, па дођох и на Бранка. Док се окренух, а Бранко већ написао: „Певам дању, певам ноћу, певам селе што год оћу“.

Дрвена кутијица, корице тамно-зелене, метална копча са стране и златотиск. Унутра 60-ак листова разних боја и величина, писма, визиткарте, прамен косе - највероватније мајчин, програм игара са неког словенског бала и стихови Ђуре Даничића и руског слависте Григоровича, запис кнеза Михаила, Ненадовићеве речи „за чест дштери Вукове Мине", као и наравоучителни двостих митрополита Рајачића.

- Ту су и две песме моје другарице Милице из Врдника. Једну ми је написала као уздарје за портрет.

Вукова кћи споменар је пружила и Јакобу Гриму, који је "Писменицу" њеног оца превео на немачки.

- Господин Грим ми је написао: „Срби, које је остала Европа можда за сиромашне држала, веселе је својом богатом поезијом, а чили ратар зове се Вук, чије је име постало вечно, па лепо је бити кћи тога човека."

Драмски уметник: Феђа Стојановић

Уредник: Мирјана Блажић Микић