понедељак, 17. феб 2014, 10:55

Српски на српском

- Добар дан, мајсторе! - Којим добром, јуначе? - Е, добра нема, а и јадан сам ти ја јунак. - Ма, ја то тако сваком кажем... - Да је добром, ја би сад ко господин човек иш'о на пијац да купим шта треба за ручак мојој професорки, то ја жену зовем професорко, не би иш'о од радње до радње да молим за који динар.

- А што да молиш, здрав си, прав си, можеш ти да зарадиш. Како се зовеш, јуначе, и шта умеш да радиш?

- Умем свашта, ал не дају ништа. Нема посла за сиротињу, па ни за Милоша. Е, друго би било да ја имам да платим за пос'о, да онако, подмажем. Одма' би уз'о неку оловку у руке.

- Слушај, Милошу, нема толико оловака колико има пискарала, а видиш, сваком треба нешто да се сашије, прикрпи и дотера. Ја сам ову своју радњу стицао 20 година, а почео сам са старом бабином сингерицом, два ибришима и једним калемом за фирцање. Него, Милошу, ти да се манеш просјачења и да ми опереш излог за 200 динара. Ево, моја Сарка ће да ти донесе крпу и прскалицу. Сара! Сара! Ма, где је та жена...?

Драмски уметници: Феђа Стојановић и Милан Милосављевић

Уредник: Мирјана Блажић Микић