недеља, 02. феб 2014, 08:05
Којекуда
Ракија се у нашем народу правила одувек, и у миру и у рату. Њоме су се дочекивали и испраћали гости, наздрављало у важним тренуцима, али је служила и као превентива и лек. Тако је умногоме остало и до данас, те је тешко наћи сеоско домаћинство које не пече ракију, најчешће шљивовицу.
Она може бити мека или љута, а када се у њу ставе лековите биљке и одлежи на сунцу, она поприми њихова благодетна својства и постане траварица.
Миодраг Лазић из Жагубице у свом крају већ деценијама слови за одличног учитеља, али и за врсног произвођача ракије. Од када је пре три деценије, стигао у Жагубицу, где га сви знају као Мију Учу, савесно учи и оцењује децу. Међутим, од пре неколико година познат је и по својој ракији шљивовици препеченици, обогаћеној пажљиво одабраним и дозираним соком од листа, цвета или плода петнаест лековитих биљака.
Иако се може пити у свакој прилици, ово није обична ракија, она здраве крепи, а болесне лечи. То је пиће хомољских стогодишњака, њихов лек, а то се осети у првом гутљају, па је у чашицама тешко претерати, а ни на главобољу се нико није жалио.
Ово је прича о доброј, лековитој ракији, а забележиле су је, крајем прошлог лета, на обронцима Хомољских планина, Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић.
Радио Београд 1, 08.05
.JPG "фудбалер др Душан Хаџи Петровић")
Коментари