Гости из прошлости

Кад се полагано стопе реке Обница и Јабланица и "саграде" Колубару, ту је Ваљево. Емисија што следи је о времену послетурском, о питомој варошици коју Колубара располућује, и о житељима Ваљева који су се у прошлости издвајали између других.

У време панађура, живнула би читава варош. Прича је, дакле, о времену кад су Ваљевци још увек носили турска одела.

Али, трговци који су видели света ишли су свакодневно у дугим, црним реденготима, увек закопчани, с црним узаним краватама, крутим високим крагнама, с тврдим полуцилиндрима нарочите врсте, доцније познате под именом шешира Јована Ристића, с рукавицама на рукама и штаповима од абоноса са рукуницом од слонове кости.

Културнији живот приспео је најпре на десну обалу Колубаре, у део касабе где се стеснила чаршија, у Тешњар.

Најупадљивији представник европејског одевања и тога доба био је Живко Тадић, трговац-галантериста, који је ради робе ишао чак до Пеште и Беча.

Иде Живко Тадић блатњавим Тешњаром, са шеширом и штапом, а сви га загледавају, очи не скидају. Прича је из времена када није било излога на радњама из којих би се могло видети шта у радњи има, већ се роба износила пред радњу на сандуке и вешала о врата и по прочељу куће.

Аутор: Бранислав Тодоровић Клинић

Радио Београд 1, 13.05