недеља, 05. мај 2013, 08:05
Којекуда
"Света гора у срцу Шумадије" - и овако многи зову рудничко-таковски крај. Скоро свако насељено место у општини Горњи Милановац има парохијску цркву – зато их је на десетине!, а неке су проглашене и за културна добра од изузетног значаја.
Ту су и манастири: Враћевшница, настао по повратку дела српске војске са Косова поља; Вујан, имењак планине под којом се свио, изграђен на темељима средњовековног манастира Обровин, који се обрушио, и Савинац, поред којег се и даље могу видети стопе Светога Саве.
Додајмо и подсетимо да се Горњи Милановац дичи и многим црквама-брвнарама, тим аутентичним изразом народног неимарства који се код Срба јавља већ у 9. веку, наставља током средњег, да би за време турске владавине био практично једини облик црквеног градитељства. Данас су у потпуности сачуване четири – у Такову, Љутовници, Прањанима и Коштунићима.
Но, ми ћемо данас о зиданим црквама и манастирима рудничко-таковског краја, о којима нам је у Горњем Милановцу причао тамошњи угледни историчар уметности Радош Гачић.
И како увек неко зида храм, али и – узвратно – храм духовно "зида" тог неког, па почесто и целу заједницу, чућете и приче о више или мање знаним ктиторима: о Радичу Поступовићу, великодостојнику деспота Стефана Лазаревића, Николи Милићевићу – Луњевици, кнезу Милошу Обреновићу и брату му Јеврему, као и великом задужбинару с почетка 20. века, Љуби Сарачевићу.
Којекуда и данас са вама – Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић.
Радио Београд 1, 08.00
Слика са насловне стране: манастир Вујан
Коментари