Гости из прошлости

На свечаној седници Одбора Матице српске поводом прославе 50-годишњице рада песника Јована Јовановића Змаја, 24. новембра 1899. године, ређали су се говорници који су величали Змајево песништво, матичини одборници су слушали са оним занимањем са којим се слушају све сличне седнице, а онда се скупу обратио песник Лаза Костић.

Јесте Лаза Костић казао и по коју похвалну реч за Змаја, али ни покуде није штедео. И баш кад је запео да објашњава зашто је Змај лош песник, публика је почела да негодује и да звижди, па је Костић морао да прекине своју беседу. Сутрадан, у листу "Бранково коло" објављен је овакав коментар: "То је јамачно први случај у историји књижевности света да књижевно друштво замоли једнога свога члана да говори свечан говор у славу другога члана, свог друга, па да га ради тога мора укорити."

Да би дорекао оно што је започео на свечаној седници, Лаза Костић је написао "Књигу о Змају" у којој свом "певидругу" замера много тога што нема везе са песништвом, а посебно то што је после "Туцинданске трагедије" која се догодила 5. јануара 1890. године на новосадској железничкој станици, стао на страну убице, Јаше Томића. Од његове руке страдао је новинар, писац и политички првак, Миша Димитријевић. Јован Јовановић Змај био је један од сведока на суђењу...

На Туциндан, бранећи част своје жене Милице, ћерке Светозара Милетића, због њеног приватног писма које је у време девојаштва написала свом тадашњем веренику Бранку Петровићу Аргусу, а оно доспело у руке Миши Димитријевићу, Јаша Томић ножем је насрнуо на њега и усмртио га. Велику улогу у тој трагедији одиграли су новосадски листови "Браник" и "Застава".......

Аутор и уредник емисије: Мирјана Блажић Микић

Радио Београд 1, 13.00

Слика са насловне стране: Петроварадинска тврђава, 19. век