понедељак, 11. мар 2013, 10:55

Српски на српском

Честитка тражи целог човека. Тражи бодар дух и бистру памет, јер прво се треба сетити да се некоме нешто лепо догађа и да сваку лепоту треба подржати, па макар и са два-три написана реда. Онда треба обилазити књижаре и бирати честитку која најбоље паше уз тај догађај. Све искуство и минули дани проведени с неком особом лебде над тим избором. И никад се поуздано не зна је ли добро одабрано, па лагана стрепња која се зачне оног тренутка када се отвори новчаник на каси траје све до следеће године и новог бирања.

Тако би требало да буде, али није увек. Неко нема стрпљења ни дара тиме да се бави, па купи било шта пригодно, али се зато потруди док пише. А има и оних који не знају ни једно ни друго, ал ипак шаљу. Важно је да се сете, а себе не могу да мењају због неколико честитања. Ја то разумем и не вређам се због правописних грешака и невешто срочених реченица. Вређа ме само то што честитке око којих има толико труда страдају тамо где се најмање очекује – у језику. Час се каже – честитки, час честитци, а чула сам и честици, као да је честитка нека трунка прашине или мрвичак у свемиру.

Драмски уметник: Јадранка Селец

Уредник: Мирјана Блажић Микић