Гости из прошлости

Рана јесен 1919. године. Још кошава није стала да јурца по вршачким шоровима, мада се из вароши разазнаје како се на вршачком брегу лишће већ забојило жутим. На прагу сиротишта зачуо се дечји плач.

Нахоче је пригрлила и усвојила Олга, девојачко Костићева, наденувши јој прекрасно име – Дивна. Девојчица ће израсти у доцније знану кафанску певачицу коју су обожавале ноћобдије и мераклије из београдске Скадарлије.

Зашто је малена Дивна остављена баш на прагу сиротишта које је водила Олга Кузмановић? Читав је паорски, али и господски Вршац, чини се, знао зашто, али је ретко ко узрок изговорао, и то не гласно. Одговор се преносио једино шапатом који се јасније чује и даље разлеже...

Из далека, са обале Азовског мора, оданде где су Керчка врата, избегла је и скрасила се у банатском граду кога штити свети Тодор – Циганка Марија Керчова. Стигла је пртећи и тужне и раздрагане песме. Певала их је сигурно страсно, чим је грлом занела и опчинила мушки живаљ Вршца. Прозваше је вршачком Коштаном. Је ли Марија успела да савлада и шахисту Бору Костића?

И о ономе што се знало, и о ономе о чему се шапутало, о својој мајци, чувеној певачици Дивни Костић, у "Гостима из прошлости" говори њена ћерка Олга Гаковић.

Аутор: Бранислав Тодоровић Клинић

Радио Београд 1, 13.00