Гости из прошлости

Пушкин се брзим кораком приближавао Дантесу. Желео је да пуца први, али Дантес је био бржи... Било је то 27. јануара 1837. године, код Црног потока, око 5 сати ујутру.

Руски књижевник Александар Сергејевич Пушкин и француски гардијски поручник Жорж Дантес требало је да изађу на двобој још новембра претходне године. Тада је Пушкину стигла анонимна пашквила "Лиценца за звање рогоње" са јасним алузијама о вези између његове супруге Наталије и Дантеса. Двобој је избегнут само због преклињања барона Хекнера, чији је Дантес био усвојеник, и његовог објашњења да он није заљубљен у Наталију него у њену сестру.

Дантес се збиља оженио Пушкиновом свастиком, Јекатерином Николајевном, тако да је постао песников близак род, а Петербург је прокључао од оговарања, гласина, подсмеха и грубих шала на њихов рачун. Посебно зато што Дантес своју везу са Пушкиновом женом више није скривао.

Понижен, љут и увређен, Пушкин је барону Хекнеру, уз мноштво најгрубљих увреда, написао да не признаје нове рођаке, а колико сутрадан Хекнер му је послао позив на двобој, с напоменом да ће се уместо њега борити Дантес. Према другим изворима, писмо је било упућено директно Дантесу. Како год било, Пушкин је изазов прихватио.

Растојање између њих било је свега 10 корака, а свако је могао да пуца одакле хоће. Обојица су изабрали пиштоље чији су меци наносили ране опасне по живот. Пушкинов школски друг Данзас и виконт Д’Аршијак рашчистили су снег и својим шињелима означили баријере...

Аутор и уредник емисије: Мирјана Блажић Микић

Радио Београд 1, 13.00