понедељак, 31. дец 2012, 10:55

Српски на српском

Новогодишње честитке некада су биле повод да се изнесу пенкало, упијач за мастило и пропуштени часови српског. Одрасли су честитке писали сами или су обичном оловком повлачили линије које су се касније брисале и пенкало, поверење и вајкање због грешака сваљивали на мале дечје руке.

Мало је њих замерало деци што је "Срећна Нова година" написана свим могућим комбинацијама великих и малих почетних слова, што број иза године нема тачку, што се речи којима се исказују најлепше жеље пишу час одвојено час састављено. Важно је било да рукопис буде што лепши, да се ред не укоси и да се не направи нека брљотина.

Мени се то ретко дешавало, а и када би ми се разлило мастило то је било због новогодишњих великих слова. Чим треба да напишем нова година, ја се укопам, а укопа се и пенкало. Чекам шта ће отац да каже, он мисли да ја знам па ћути, а око врха пенкала прави се све већа барица.

Честитке одавно не пишем, пошаљем по који смс или мејл, и ухватим себе како се радујем што на интернету царују само мала слова. А онда ме буде срамота и по ко зна који пут се замислим над том новом годином.

Драмски уметник: Јадранка Селец

Уредник: Мирјана Блажић Микић