Гости из прошлости

“После моје потпуно распродане изложбе, која је била септембра месеца у Београду, кренуо сам натраг за Париз иако тешко душевно болестан” – записао је сликар Сава Шумановић. “Случај је хтео да после два месеца неуморна трагања нађем по једном новинском огласу да се нуди атеље згодан за какву мању индустрију.

Узео сам ту рушевину од атељеа у најам (у њему је била творница апарата за радио пријеме) , па ми ју је исти, мој љубазни пријатељ и знанац, одличан париски архитект, Швајцарац по народности, господин Рајст, бесплатно колико се њега тицало, а уз релативно мале трошкове за зидаре, столаре и собосликаре, претворио у веома пријатан атеље.

У том атељеу радио сам око годину дана, па су париске слике које излажем, изложба из 1939. У Београду, у њему настале. Тај атеље био је са свих страна високим кућама опкољен, као неко двориште које има стаклени кров. Тога ради светло је имало изглед "мистичног" осветљења какво имају кадгод подруми и какво се виђа кадгод и на холандским сликама. Сушта противност био је овај атеље из улице Данфер - Рошро, са атељеом из улице Данвил, који је био југоистоку окренут и пун сунца и где сам пре становао. Овај други био је таман, веома тих, са тужним светлом, али необично сликарским, те је био погодан за моје болесне живце. "

У "Гостима из прошлости" - сликар Сава Шумановић.

Аутор: Бранислав Тодоровић Клинић.

Радио Београд 1, 13.05