Гости из прошлости

Књижевни рад писца, педагога, историчара и архимандрита манастира Ковиљ, Јована Рајића, био је изузетно богат и оригиналан, како преписивачки и преводилачки, тако и компилаторски и богословски.

Саставио је многе зборнике беседа црквених отаца, кратких историја Старог и Новог завета, катихизиса и буквара, чак и један спис о кометама и њиховим својствима. Од своје ране младости интересовао се за историју Словена, као и за свештену историју Старог и Новог завета. Године 1768. завршио је своје велико дело о историји словенских народа, које је код Срба све до средине 19. века било једини историјски извор те врсте.

За живота Јован Рајић био је врло угледан и слављен због своје учености, о чему постоји много података. Хоповски игуман Теодор Милутиновић говорио је: "Колико сам ја прост и неучен, мени је милије видети ученог младог Рајића, него четири васељенска патријарха, који би били без науке као ја. Видио си га како је млад и без браде, али кад стане беседити, ми сви са великим брадама гледамо га, као да смо из дивљег вилајета дошли."

Јован Рајић је 1774. године успео да увери српски Синод да катихизис за веронауку који им је био послан из Беча није добар, него је унијатска подвала за Православну цркву. Царски комесар из Беча прихватио је критику и рекао да ће повући катихизис ако му неко од Срба у року од двадесет два дана напише нови, уверен да нико то неће моћи. Рајић је саставио нови катихизис за свега седамнаест дана...

Радио Београд 1, 13.00