реприза
"Лепота" Владислава Петковића Диса
Песник Владислав Петковић Дис је трагично настрадао у ноћи између 28. и 29. маја (по новом календару) 1917. године. Непризнат и готово сасвим одбачен у свом времену, Дис је песник коме је будућност отворила врата славе.
Антологијским се сматрају његове песме "Можда спава", "Са заклољеним очима", "Утопљене душе", "Јутарња идила", "Плаве мисли" ...Сматрало се да од поете ништа више није остало, све док библиофил Срђан В. Стојанчев није открио и објавио 2008. године непознату Дисову песму "Лепота", написану 1908. године. Стојанчев је песму пронашао у "Споменару" који је добио од свог друга Симе Пандуровића, унука истоименог познатог песника. Споменар, с почетка 20. века, је припадао Марији - Мари Пандуровић, сестри Симе Пандуровића. И у тој песми, од седам строфа, Дис о лепоти пева на свој тужан начин:
Да л' се ова бајка у истини збила
Тамо, где већ нема ни руина стари,
Где ноћ заборава све је досад скрила
Осим ње, што иде са несталих ствари
Уз облик ветрова и говор дубрава,
Као дух умрлих преко наших глава?
Радио Београд 1, 20.00
Autor:
Војислав Карановић
Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]
_168x300 "Veče Miroslava Maksimovića")
Коментари