петак, 20.11.2026, 10:00 -> 20:58
Извор: Ивана Весић
Шта рече?! Манакова кућа – драгоцено место очувања српског културног наслеђа
Смештена у једном од најстаријих делова Београда, у Савамали, недалеко од Зеленог венца, једна кућа већ готово два века чува приче о животу, људима и традицији. Саграђена око 1830. године, ова грађевина балканске архитектуре је данас у саставу Етнографског музеја и представља значајно место очувања српског и балканског културног наслеђа а зове се Манакова кућа. Њена историја је изузетно занимљива, прешла је пут од куће турског аге, преко кафане, татар поште кнеза Милоша, који је наредио својим „инџилирима“ да је сачувају приликом модернизације до музеја.
У Манаковој кући се чува Етнографска спомен-збирка Христифора Црниловића, чији су живот и вишегодишњи сакупљачки и истраживачки рад тек посебна прича. Овај човек, којег су у родном Власотинцу звали Кица Пустоод, био је сликар али се рано заинтересовао за проучавање и прикупљање етнографских и уметничких предмета наше народне културне баштине у Јужној Србији, Косовско-метохијској области и Македонији. Често је, јашући коња обилазио ове пределе а предмете је откупљивао од своје скромне професорске плате. После смрти Христифора Црниловића, целокупна збирка, која садржи невероватних 2.600 предмета велике културне вредности, 1.617 негатив плоча објеката снимљених на терену, преко 21.000 листова рукописне грађе забележене на терену и из литературе, око 700 књига и часописа претежно историјско-етнографског садржаја је посредством његових наследника предата граду Београду уз услов да се чува као посебна целина.
Манакова кућа, ослањајући се на богату етнографску грађу, посебно на Етнографску спомен-збирку Христифора Црниловића, организује школе и радионице ручног ткања, клечаног ткања, традиционалног веза, златовеза, сарачког заната, израде накита Косовског Поморавља, плетења вунених чарапа, калиграфије, мозаика, керамике, ботаничке штампе и филиграна, па и на тај начин наставља причу о вредностима, знањима и вештинама које су се генерацијама преносиле. О овом здању, животу и раду Христифора Црниловића, радионицама и обележавању јубилеја, Дана Манакове куће и 58 година од отварања прве сталне поставке „Народна ношња и накит централнобалканског подручја с краја 19. и почетка 20. века“, за Београд 202 говоре Маја Марјановић, кустос, начелница Манакове куће и Милена Ђурица, виши кустос и организатор радионица старих заната.
ВОДИТЕЉКЕ ИВАНА ВЕСИЋ И ДАНИЈЕЛА АТАНАЦКОВИЋ