Широм затворених очију – Пут без путовања

Повод за гостовање је њена предстојећа изложба „Овде немаш шта да видиш / Nothing to see here” у Културном центру Барака, шеснаестог новембра. Међутим, говорићемо и о књижевности и њеним књигама „Рој” и „Болдвин”. А, у духу ове емисије, и о специфичном путовању у Индонезију - земљу за коју Милица каже да је све само не егзотична дестинација (као што се обично помисли). Наиме, Индонезија је место друштвених поремећаја, а то је управо повезано са темом њене нове поставке. 

Наиме, изложба „Овде немаш шта да видиш / Nothing to see here” својим називом алудира на реченицу која се употребљава на местима злочина, упућује људе да продуже даље, да не гледају. Будући да живимо у времену у којем свакодневно присуствујемо злочинима над човечанством, у времену где људи и даље умиру од глади, присуствујемо, затим и злочинима према природи и животињама, и док се полако и свакодневно навикавамо на све што се око нас дешава, ауторка сматра да би бављење уметношћу која у маниру савременог друштва такође окреће главу од свега тога, и само по себи било злочин. Зато се бави темама насиља, глади, уништења. 

Изложба „Овде немаш шта да видиш” наизглед одвраћа људе од проблема којима се бави позивајући их, заправо, да обрате пажњу, јер људи неретко више гледају у оно што им је речено да не гледају. Зато, немојте да гледате - да бисте видели. 

У ликовном смислу, ауторка покушава да нађе везу између апстрактног и фигуративног, између складног и онога што је намерно изван сваког склада, између привлачног и одбојног и да покуша да разјасни, макар себи, шта је то што нас тера да гледамо у нешто што нас узнемирава. 

Кроз емисију воде Јована Зец и Петар Протић.