Летња башта

Да ли вам се чини да нам некако од малена пећине представљају као станишта бабарога, змајева, ала, да су кроз разне митове и легенде оне представљене као земаљска подземља и да причу о пећинама скоро увек прати нека мистика и пригушен глас? Није ретко, нарочито у Србији да се пећине доживљавају па и освајају у потрази за давно закопаним благом и ћуповима златом али срећом има и оних који пећине виде онаквима какве оне заиста и јесу - природна лепота, недоступнији али баш зато занимљив облик рељефа, грандиозни пећински накит уз наравно, мистерију коју свако дозира својом маштом. Данас вас водимо у Рисовачу, пећину која се налази на самом улазу у Аранђеловац, са десне стране речице Кубршнице, на месту где се уздиже брдо Рисовача. У овој пећини је дугогодишњим истраживањима откривено мноштво фосилизованих костију и зуба бројних животињских врста које су за време последњег леденог доба живеле на степама око Рисоваче. Пронађене камене и коштане алатке потврђују да је Рисовачка пећина у средњем раздобљу старијег каменог доба била станиште неандерталских ловаца а због својих природних особености и културно-историјских вредности пећина је проглашена спомеником природе и културним добром од изузетног значаја. Занимљиве приче о Рисовачи, пећинама у Србији али и београдским пећинама слушаћемо у преподневном делу Летње баште.

ВОДИТЕЉ ИВАНА ВЕСИЋ